Održana konferencija projekta EU, Srbija i Zapadni Balkan – implementacija evropskih vrednosti i standarda

Danas je u beogradskom hotelu Metropol, u prisustvu predstavnika 15 ambasada država članica EU i SAD u Srbiji, državnih institucija Republike Srbije, najuticajnijih nevladinih organizacija, poslovnih klubova i asocijacija, održana konferencija projekta EU, Srbija i Zapadni Balkan – implementacija evropskih vrednosti i standarda, čiji je generalni pokrovitelj bila Republika Bugarska, kao predsedavajuća zemlja Evropske unije.

 

Prof dr Slavenko Grgurević je ispred Eurobalkana, kao neposrednog realizatora projektnih aktivnosti, na otvaranju konferencije napomenuo da je ceo projekat tokom prve polovine 2018. godine imao za cilj da promoviše najvažnije evropske vrednosti (vladavina prava, razvoj dobrosusedskih odnosa, privatnog preduzetništva, obrazovanja i kulture) i da on predstavlja direktnu podršku Vlade Republike Bugarske, na čelu sa njenim predsednikom g. Bojkom Borisovim, putu Srbije ka Evropi i integraciji Zapadnog Balkana u EU.

 

Na samom početku konferencije, zamenica ambasadora EU u Srbiji, gospođa Mateja Norčič Štamcar, uz pozdrav učesnicima skupa, navela je oblasti u kojima je potrebno da Srbija ostvari dalji napredak u pregovaračkom procesu sa EU i istakla da su na vrhu te liste sloboda medija, povećanje efikasnosti i bolja organizacija pravosuđa, poboljšanje uslova za poslovanje privrede, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i aktivnosti na sprečavanju pranja novca.

 

Prvi sekretar ambasade Republike Bugarske u Beogradu, g. Detelin Dimitrov je u svom obraćanju učesnicima konferencije rekao da je Bugarska tokom svog predsedavanja EU stavila akcenat na integraciju Zapadnog Balkana u EU i da je podrška Bugarske evropskim integracijama Srbije nedvosmislena, jer ona u političkom, privrednom, obrazovnom i kulturnom pogled može značajno da doprinese daljem razvoju obe zemlje i boljem životu za njihove građane.

 

Uvaženi gost konferencije bio je i g. Edo Pirkmajer, potpredsednik Međunarodne unije vlasnika nekretnina, kao najstarije evropske asocijacije osnovane 1923. godine, sa sedištem u Briselu. On je naročito istakao da je Evropska unija uspostavljena da bi omogućila slobodan protok kapitala, robe i ljudi i da ona počiva na dubokim moralnim vrednostima međusobnog poštovanja, uvažavanje i saradnje. Svaka zemlja koja želi da poštuje ove principe dobrodošla je, ali istovremeno mora da bude čvrsta u njihovom poštovanju.

 

Jovan Kovačić, predsednik Srpske grupe Trilateralne komisije i predsednik East-West Bridge u Srbiji kao ključno je istakao da Srbija mora poštovati principe vladavine prava, dobrosusedskih odnosa, stvaranja povoljnog okruženja za razvoj preduzetništva, obrazovanja i kulture ne samo kao uslov za ulazak u EU, već na prvom mestu kao principe za uspostavljanje uređenog i modernog društva u kome će njeni građani moći da žive kao pristojni ljudi koji su zadovoljni svojom zemljom. Moramo se menjati ne samo zbog EU, već zbog sebe samih i kreiranja bolje i srećnije budućnosti.

 

U drugom delu konferencije održan je „ekspertski” panel na kome je Nataša Dragojlović kao nacionalni koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji govorila o tome da je sporost i neodlučnost na putu ka EU onemogućila njenu i čitave generacije da dele kvalitet života i vrednosti koje danas postoje u Evropskoj uniji i da se posledice toga jasno vide u svim političkim, ekonomski, kulturnim i drugim izazovima sa kojima se u Srbiji srećemo svaki dan i da imamo obavezu prema generacijama koje dolaze da im dalje ne uskraćujemo šanse za bolju budućnost.

 

Nikola Altiparmakov je u svojstvu člana Fiskalnog saveta Republike Srbije izneo podatke da je u poslednjoj deceniji rast bruto nacionalnog proizvoda Bugarske bio 20%, a Srbije 10% i da se zaostatak Srbije za Bugarskom značajno povećao. Iz toga se definitivno vidi da članstvo u EU državama članicama povećava mogućnosti za ekonomski razvoj i uzlet privrede, bez obzira šta ko mislio ili govorio o političkim aspektima ulaska u EU.

 

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku i Igor Hut bioinformatički analitičar u Seven Bridges LLC i generalni menadžer kompanije Brainshuttle LLC osvrnuli su se u svojim izlaganjima na uslove u kojima privrednici u Srbiji svakodnevno rade i naveli da prekomerena birokratija i nepredvidiv poreski sistem sa velikim brojem parafiskalnih opterećenja značajno otežavaju poslovanje u Srbiji. Dodatan problem predstavljaju korupcija, neorganizovana državna uprava i nedovoljan broj kvalitetnih profesionalaca koji u njoj rade, nereformisana poreska uprava i nedostatak jasne strategije za zadržavanje mladih i talentovanih kadrova koji su potrebni privredi u Srbiji.

 

Aleksandar Simić, kompozitor i društveni aktivista zatvorio je skup svojim izlaganjem o potrebi da se konačno prekine sa podelom „na istok i zapad” i sa zamagljivanjem ideje o ujedinjenoj Evropi. Smelo i nadahnuto rekao je da je zamisao o EU nastala posle Prvog svetskog rata u želji da se on nikada više na ponovi, a da je posle Drugog svetskog rata ona najzad i realizovana i da mi na Balkanu moramo najzad razumeti da je različitost među ljudima i idejama dobar materijal za građenje budućnosti i da zajedno sa drugim građanima Evrope treba da učestvujemo u toj velikoj izgradnji.

Skupu su prisustvovali visoki zvaničnici EU iz Brisela i Beograda, predstavnik Vlade Republike Srbije tj. zamenik Ministra kulture, ambasadori zemalja EU, Regiona i predstavnik Ambasade SAD, kao i brojnih nevladinih organizacija.