Javno-privatni dijalog za razvoj

Jačanje javno-privatnog dijaloga je izuzetno važno za poboljšanje poslovnog ambijenta i kreiranje javnih politika u Srbiji koje će stimulisati investicije, istaknuto je na međunarodnoj konferenciji posvećenoj javno-privatnom dijalogu.

Konferencija “Javno-privatni dijalog za razvoj” je organizovana povodom četvrogodišnjeg projekta za podsticanje javno-privatnog dijaloga u Srbiji, koji su pokrenuli USAID i NALED, a koji je vredan više od 1,5 milijardi dolara.

Cilj projekta je da uspostavi mehanizme za unapređenje javno-privatnog dijaloga u Srbiji, a u prvoj godini projekta izabrana su tri privredna udruženja kojima će se pružiti podrška u javno-privatnom dijalogu i tri prioritetne reformske teme na kojima će zajedno raditi država i poslovna zajednica.

Reč je o inicijativama Saveza pčelarskih organizacija Srbije da se reši problem trovanja pčela u Srbiji, Udruženja za razvoj preduzetništva koje se zalaže za unapređenje sistema paušalnog oporezivanja i Udruženja Agroklaster Srbije za ukidanje regulatornih prepreka za razvoj organske proizvodnje.

Na otvaranju konferencije, ambasador SAD Kajl Skot rekao je da je javno-prvatni dijalog veoma bitan proces koji daje rezulatate.

“To smo videli u prošlosti kada je reč o građevinskim dozvolama i kako je taj proces stimulisao ekonomiju Srbije”, rekao je Skat i naveo da je liderstvo ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastruktre Zorane Mihajlović bilo ključno za uspešnost dijaloga o Zakonu o planiranju i izgradnji u kome su učestvovali i predstavnici privrede i civilnog sektora.

Dodaje da je broj izdatih građevinskih dozvola u 2017. bio 40 odsto veći nego u 2016. godine, a zabeležen je rast građevinskog sektora za 25 odsto.

“To su važni rezulata kada i privatni i javni sektor rade zajedno na donošenju zakona kojima se stimuliše ekonomija”, naglasio je Skot i naveo da je NALED stub privatno-javnog dijaloga.

Generalni direktor “Koka Kole” i predsednik Upravnog odbora NALED-a Aleksandar Ružević rekao je da je cilj projekta da stvori efikasne mehanizame javno-privatnog dijaloga koji će omogućiti da se glas privrede i privrednika čuje i uvaži kada je u pitanju stvaranje regulatornog okvira koji treba da stimuliše investicije, dobru poslovnu klimu i rast privrede u Srbiji.

Navodi da je u 2017. čak 60 odsto zakona bitinih za privredu doneto mimo javne rasprave, a 90 odsto tih zakona je usvojeno po hitnom postupku, te istakao da se javno-privatni dijalog nameće kao ključna tema jer su, kaže, dobri zakoni i njihova primena važni za privatni sektor i rast privrede.

Potpredsednik Skupštine Srbije i predsednik Ekonomskog kokusa Vladimir Marinković izrazio je punu podršku realizaciji projekta i naveo da će parlament i dalje biti posvećen dijalogu.

“Javno-privatni dijalog je nešto što je Srbiji najviše i potrebno, taj minimum konsenzusa između donosioca odluka, predstavnika privrede i zaposlenih o viziji i razvoju naše zemlje”, rekao je Marinković.

Glavni ekonomista za ravnomeran rast, finansije i institucije u Svetskoj banci Vilijam Maloni rekao je da je u težnji da se dostigne rast privrede između četiri i šest odsto potreban javno-privatni dijalog u kome će se razumeti prepreke za dostizanje tog rasta.

U suočavanju sa izazovima koje nose nove tehnologije i inovacije, kaže Maloni, važno je da privatni sektor bude spreman da ih prihvati i da se širi jer “sreća uvek ima u vidu onog ko je došao spreman”, a Srbija je, dodaje, u tom smsilu pripremljena.

“Svi moraju da urade domaće zadatke. Privatni sektor mora da uradi teži deo posla, a vlast treba da omogući dobar teren za razvoj”, rekao je Maloni.

Posavetovao je srpske privrednike da je na putu ostvarenja dinamičnog rasta važan plan razvoja firme u narednih pet do deset godina, dobar menadžment i kvalitetna i vešta radna snaga koja postoji u Srbiji.

“Domaći zadatak za firme tiče se konkurencije – otvorite se za konkurenciju. To je ključno ako želite razvoj”, poručio je Maloni.

Predsednik “Cardno International Development”  iz SAD Džozef Loter, koji u Srbiji već nekoliko godina vodi projekte za unapređenje poslovne klime, govorio je o vremenu kada je došao u Srbiju i kada je bio impresioniran svime što je video, ali da i pored toga nisu mogle da budu pokrenute reforme.

“Razlog za to je pokušaj da se uradi sve odjednom i taj što pravi dijalog nije postojao. Trebalo je napraviti spisak prioriteta”, rekao je Loter.

Navodi da su u definisanju prioriteta učestvovali i veliki privrednici, mala i srednja preduzeća i veliki broj udruženja kako bi se rešili problemi koji su postojali decenijama, a to su zakoni.

Dodaje da je od dolaska ministarke Zorane Mihajlović na čelo resornog ministarstva za šest meseci uspešno rešen nacrt zakona o planiranju i izgradnji, i da to pokazuje da je sve moguće uraditi i da je sve stvar dobrog planiranja.

“Izdavanje građevinskih dozvola je zlatni standard koji treba da se sledi kada je reč o javno-privatnom dijalogu u Srbiji”, rekao je Loter.